Program
Zvučna instalacija – instrumenti od oružja i vojne opreme
Nikola Macura
Nikola Macura (1970), magistar vajarstva, vanredni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Bavi se skulpturom, instalacijom i intervencijom u javnom prostoru. Njegovo polje interesovanja je pre svega socijalno angažovana, društveno osvešćena umetnička praksa. Učestvovao je 2002. u velikom performansu Led-arta Kunstlager, a od 2003. do 2013. aktivan je u radu Multimedijalnog centra Art klinika. Godine 2002. realizovao je prvu instalaciju koja je postavljena u javnom prostoru, a naredne izložio prvi u nizu interaktivnih, procesualnih radova iz serije Interaktivna skulptura. Do danas je realizovao veliki broj intervencija i instalacija, a u poslednjem projektu koji je i dalje u toku, bavi se odnosom skulpture i zvuka, odnosno procesom redizajniranja vojnih rekvizita u zvučne objekte. Pored realizacije sopstvenih radova, od početka karijere bavi se i edukacijom. Realizovao je niz radionica, predavanja i kurseva, a od 2014. godine počeo je da sprovodi edukativni projekat Instalacije i intervencije u javnom prostoru. U ovaj projekat inkorporirao je svoja prethodna iskustva i stavove koje deli sa kolegama i javnošću, sa idejom da savremeni vizuelni jezik načini što vidljivijim i objasni njegov značaj za društvo uopšte.
Od buke do zvuka (From noise to sound)
From Noise to Sound – Od buke do zvuka naziv je projekta u kojem se susreću likovna umetnost i muzika, a u kojem vajar Nikola Macura istražuje mogućnosti recikliranja ostataka oružja i vojne opreme za stvaranje krajnje neočekivanih predmeta: muzičkih instrumenata. Ovaj mladi umetnik dugi niz godina bavi se instalacijama, intervencijama i skulpturama u kojima je u centru pažnje odnos destrukcije i estetike. Vremenom se to interesovanje proširilo na intermedijalni prostor, u kojem je muzika zauzela posebno mesto. Sve to je dovelo do ideje stvaranja zvučnih instalacija. Vojni objekti su se sami nametnuli kao „gradivni“ potencijal. Tu je i uticaj zvuka/buke koju su proizvodili vojni objekti/oružje na Balkanu devedesetih godina na ljude i okolinu, što je – prema rečima autora – trajno uticalo na njegovu umetnost. Potreba da se taj zvuk/buka destrukcije remodeluje u estetski privlačan oblik koji će moći da proizvede zvuk bio je u ovom slučaju imperativ stvaranja. „Kod izrade ovih objekata nije mi bilo primarno da se dobiju savršeni tonovi, jer ja i nisam konstruktor instrumenata, već im prilazim iz pravca moje struke, kao vajar“ – ističe Macura.
Svi realizovani objekti-instrumenti formirani su spajanjem vojnih rekvizita sa minimalnim intervencijama u formi. Svi su akustični, a na njih su zatezane žice ili dodavani piskovi da bi se iz njih izvukao zvuk. Razume se, za neuobičajene instrumente bilo je potrebno komponovati „novu muziku“, te je tako ostvarena saradnja i sa kompozitorom Milanom Aleksićem, te sa muzičarima širom Evrope. Angažovana umetnost Nikole Macure nije mogla biti aktuelnija u sadašnjem povesnom trenutku: nekadašnju krilaticu hipi-epohe „vodimo ljubav, a ne rat“, on kao da parafrazira u „svirajmo muziku, ne vodimo rat“. Upravo zbog tog anti-ratnog angažmana projekat je odabran za EPK 2022. Pored koncerta na kojem će muzičari iz Austrije i Srbije improvizovati na instrumentima-skulpturama, u Muzeju Vojvodine organizovana je izložba fotografija i predmeta koji svedoče o realizaciji ovog projekta. Takođe, predviđeno je da se instrumenti-skulpture izlože u različitim gradovima regiona kao „putujući orkestar bez muzičara“, kako bi publika van Novog Sada imala prilike da vidi i proba sviranje na ovim neuobičajenim izvorima zvuka.