Gustav Holst:  Planete

1.     Mars, planeta rata (Mars, the Bringer of War)
2.     Venera, planeta mira (Venus, the Bringer of Piece)
3.     Merkur, krilati glasnik (Mercury, the Winged Messenger)
4.     Jupiter, planeta radosti (Jupiter, the Bringer of Jolity)
5.     Saturn, planeta starosti (Saturn, the Bringer of Old Age)
6.     Uran, čarobnjak (Uranius, the Magician)
7.     Neptun, mistik (Neptune, the Mystic)

Orkestarska svita Planete britanskog kompozitora Gustava Holsta nastala je između 1914. i 1917. godine. Svaki stav je nazvan prema jednoj planeti Sunčevog sistema i muzički dočarava njoj odgovarajući karakter. Premijera dela bila je 1918. u Sali kraljice Elizabete u Londonu. Dirigovao je kompozitorov prijatelj, maestro Adrien Boult pred naročito pozvanom publikom. Naredne dve godine održana su tri koncerta na kojima su izvođeni stavovi iz ove svite. Prva javna premijera čitavog opusa bila je 1920. godine, kada je Londonskim simfonijskim orkestrom dirigovao Sir Albert Kouts. Inovativna priroda Holstove muzike izazvala je neugodne komentare kod manjeg broja kritičara, ali je delo brzo dostiglo popularnost i rado se izvodi i danas. Prva dva snimanja ostvario je sam autor u ulozi dirigenta, a do danas je na nosače zvuka svita zabeležena gotovo stotinu puta širom sveta. 

Prve ideje o Planetama nastale su za vreme Holstovog boravka u Španiji, kada je diskutovao sa svojim prijateljima Balfurom Gardinerom, kompozitorom Arnoldom Bahom i njegovim bratom Klifordom o astrologiji. Kliford je kasnije tvrdio da je Holst imao „veličanstven dar za čitanje horoskopa”. Kompozitorova kćer je istakla da je Holsta ova tema posebno inspirisala za rad. Neki pak ističu da je na njega značajno uticao Šenberg sa Pet orkestarskih komada, koji su izvedeni u Londonu 1912. godine. Holst je čak posedovao Šenbergovu partituru i pomno ju je studirao. Planete je opisao kao niz slika raspoloženja, bez značajnijeg kontrasta među njima. Nazive za stavove Merkur i Neptun preuzeo je iz knjige Alana Lia „Šta je horoskop?“. Iako je astrologija bila početni impuls za delo, Holst je istakao da je „ignorisao neke astrološke aspekte i da je muzikom dodao neke osobine planetama koje ne počivaju na horoskopskim tvrdnjama, a ni raspored stavova ne prati njihov niz u Sunčevom sistemu“. Tako je, na primer, u ranim skicama Merkur trebalo da bude prvi stav. Međutim, postavljanje Marsa kao prvog, dalo je ovom opusu adekvatan markantan početak. Obaveze oko vođenja Morli koledža za muziku i nastava u Devojačkoj školi svetog Pavla učinile su da se pisanje oduži, a u raspisivanju štimova i drugim aspektima orkestracije Holstu su pomogle kolege Vali Lasker i Nora Dej, koje je zvao svojim „pisarima“. Nekoliko izvođenja nakon završene partiture u kojima nisu svirani svi stavovi Holst je odobrio teška srca, pogotovo ona koja su završavana Jupiterom kao „srećnim krajem“. Smatrao je, naime, da u realnom svetu ne postoji ništa takvo kao što je srećan kraj“. 

Prvi stav, Mars, planeta rata, obeležen je ostinatom gotovo čitavom svojom dužinom. On počinje tiho u deonicama perkusija, harfe i gudača col legno. Muzika ovog odeljka izrasta do disonantnog klimaksa koji je iznenadio, po rečima kompozitora Kolina Metjuza, i samog Holsta. Drugi stav, Venera, planeta mira, u adagio tempu, je smirujući odgovor na dramatične zvuke Marsa. Počinje hornom solo na koju se nadovezuju spokojne melodije flauti i oboa. Drugu temu donose violine. Čitav stav oscilira na mirnim akordima koje dodatno ulepšava zvuk čeleste. Neki savremenici kompozitora smatrali su ovaj stav „najfinijom evokacijom mira u muzici“. Merkur, krilati glasnik je stav u veselom 6/8 ritmu. U njemu Holst eksperimentiše sa bitonalnošću između H-dura i E-dura u skercoznoj atmosferi. U centru pažnje u orkestarskom smislu ovde su solo violina, harfa, flauta i glokenšpil, sa svojim karakterističnim zvukom. U stavu Jupiter, planeta radosti, autor je nastojao da dočara vitalnost i živost koje karakterišu ovo božanstvo. Oznaka za tempo ove muzike je allegro giocoso, a takt 2/4. Druga tema, u istom tempu, je u ¾ taktu, kao i široka melodija u tempu andante maestoso u središnjem odseku. Nakon reprize početnog materijala, stav završava u osminskom akordu u dinamici forte fortissimo. Saturn,  planeta starosti je kompozitorov omiljen stav iz ove svite. Muzikolog Metjuz ga opisuje kao laganu procesiju koja izrasta u zastrašujući klimaks, pre nego što nestane. Početna tema u flautama, fagotima i harfi sugeriše otkucavanje sata. Zatim sledi svečana melodija u Holstu omiljenim trombonima, kojima se priključuje ceo orkestar. I ovde se pojavljuje akord u forte fortissimo kao klimaks, nakon čega muzika nestaje u tišinu. Stav Uran, čarobnjak opisuje se kao nespretni ples koji se postepeno otima kontroli da bi zatim nestao u daljini. Ovaj odeljak, koji počinje zastrašujućim motivom limenih duvačkih instrumenata obeležen je brzim tempom – allegro. On narasta do forte klimaksa koji je markiran orguljskim glisandom. Završetak ovog stava, slično kao i ranijih, nestaje u pianissimu. Poslednji stav svite Planete, Neptun, mistik, čitavom svojom dužinom je tih i leluja u nepravilnom metru. Holst ovde koristi disonantna sazvučja, što je kompozitorov kolega Džefri Toji okarakterisao kao „zastrašujuće“. Holst se složio s tim, ali je rekao: „Šta da radim kad su mi ti akordi jednostavno došli?“ U nekim verzijama, u ovom stavu učestvuje i ženski hor bez teksta čiji glasovi zamiru pred kraj dela.