NEO ansambl I
Detalji koncerta
29. 6. 2024.
Svečana sala Gradske kuće
20 časova
Slobodan ulaz
NEO ANSAMBL I
Aleksandar Sitkovecki, violina
Benjamin Cirfogel, violina
Martin Moriarti, viola
Jožef Bisak, viola
Irena Josifoska, violončelo
Marko Miletić, violončelo
Lidija Bizjak, klavir
Program
Robert Schumann (1810 – 1856): Klavirski kvartet u Es-duru, op. 47
Sostenuto assai – Allegro ma non troppo
Scherzo: Molto vivace – Trio I – Trio II
Andante cantabile
Finale: Vivace
Petar Iljič Čajkovski (1840 – 1893): Uspomene iz Firence
Allegro con spirito
Adagio cantabile e con moto
Allegretto moderato
Allegro con brio e vivace
Klavirski kvartet u Es-duru komponovan je 1842. godine i posvećen violončelisti Matiji Vijelhorskom. U vreme kada je nastao, Šuman je bio veoma produktivan u polju kamerne muzike. Često se kaže da je ovaj kvartet „kreativni duplikat“ autorovog upravo dovršenog Klavirskog kvinteta. Svoj nastanak duguje inspiraciji Mocartovim Klavirskim kvartetom u g-mollu i uticajima Šubertovog Klavirskog trija br. 2. Delo sadrži četiri stava. Na himnični prvi stav, nadovezuje se skerco u stakato figurama. U trećem, laganom stavu, nalazi se – prema mišljenju mnogih muzikologa – jedna od najlepše napisanih tema za violončelo čitave epohe romantizma. U finalu se koriste kontrapunktske tehnike, a muzički materijal sadrži podsećanja na teme iz ranijih stavova. Ovaj kvartet smatra se najuspešnijim do tad napisanim opusom iz ovog kamernog žanra. Njegovo prvo izvođenje bilo je u privatnosti doma Šumanovih u Lajpcigu 5. aprila 1843. godine. Za klavirom je bila kompozitorova supruga, Klara, koja je u svom dnevniku zabeležila da je reč o „predivnim delu, mladalačkom i svežem, kao da je Šumanovo prvo”. Uz nekoliko prerada, kompozitor je ponudio partituru izdavaču Fridrihu Vistlingu za cenu od 100 talira. Nakon Šumanove turneje po Rusiji, na kojoj je u nekoliko navrata ovaj kvartet izveden u privatnim prostorima, konačno je odštampan 1845. godine. Rukopis ovog opusa čuva se u Berlinskoj državnoj biblioteci, dok su inicijalne skice izgubljene.
Na zvaničnoj premijeri 8. decembra 1844. u čuvenoj sali Gevandhaus u Lajpcigu, u ansamblu su svirali Klara Šuman – klavir, Ferdinand David – violina, Nils Gade – viola i Franc Karl Vitman – violončelo. Bio je to oproštajni koncert Šumanovih, budući da su se nakon toga preselili u Drezden.
Gudački sekstet Uspomene iz Firence u d-mollu Op. 70 Petra Iljiča Čajkovskog napisan je u leto 1890. godine. Posvećen je Udruženju kamerne muzike Sankt Peterburga koje je kompozitora proglasilo počasnim članom. Ovo četvorostavačno delo svoj naziv duguje činjenici da su prve skice nastale u Firenci, gde je Čajkovski komponovao svoju operu Pikova dama. Autor je partituru revidirao na prelomu 1891. i 1892. godine. Prvi stav je u tipičnom sonatnom obliku u kojem su dve glavne teme suprotstavljene tonalno i u karakteru. Lagani stav sadrži veoma delikantu romantičarsku temu prve violine s picikato tehnikom izvođenja, koju zatim preuzima violočelo i drugi instrumenti ansambla. Poslednja dva dinamična stava, u kojima se prepoznaje daleka veza sa ruskim muzičkim folklorom, potpuni su zvučni kontrast u odnosu na prva dva.
Biografije
Aleksandar Sitkovecki je upravo postavljen na mesto umetničkog direktora čuvenog orkestra NFM Leopoldium u Vroclavu, Poljska, za sezonu 2023/ 2024. Rođen je u Moskvi u muzičarskoj porodici. Koncertni debi imao je sa samo osam godina, a iste godine počeo je da studira na Školi „Jehudi Menjuhin“ gde je trenutno umetnik-saradnik. Profesor Menjuhin bio mu je inspiracija u toku čitavog školovanja. Nastupali su zajedno na više koncerata. Nakon trogodišnjeg boravka u Linkoln centru u Njujorku, zahvaljujući prestižnoj stipendiji Bouers programa Kamernog muzičkog društva ove ustanove, 2016. Sitkovecki dobija nagradu „Umetnik u usponu“ Linkoln centra. Ovu laskavu titulu potvrđuje i dalje nastupajući nekoliko puta godišnje ispred ovog Društva u Njujorku. Kao alumni Kraljevske muzičke akademije u Londonu i Kronberg akademije u Nemačkoj, pokazao je izvanredan talenat u solističkom muziciranju, ili kao dirigent i kamerni muzičar, te osvojio brojne nagrade i priznanja. Kao solista, redovno nastupa na turnejama po Velikoj Britaniji i po Evropi, u Belgiji, Austriji, kao i u Rusiji. Nastupao je i sa istaknutim orkestrima Japana, Nemačke, Nizozemske itd.
Kao dirigent bio je angažovan u brojnim orkestrima u Australiji, Norveškoj, Nizozemskoj, Mađarskoj, Litvaniji, Švajcarskoj i dr. U sezoni 2023/2024. Sitkovecki je realizovao pet projekata u Vroclavu kao umetnički direktor orkestra Leopoldium, kao i turneje. Nastupe je imao i sa Filharmonijom Brna, Simfonijskim orkestrom Orhusa i Kameratom Salcburg. Godine 2022. nastupao je na čuvenom Verbier Festivalu u dvorcu Elmau izvodeći Bruhov Koncert za violinu sa čuvenim Gaborom Takač-Nađom. U 2024. nastupa na turnejama u okviru Sitkovecki trija, kvarteta Julija Fišer i u duu sa pijanistom Vu Ćijanom, ali i dirigujući orkestrima u Detmoldu, Rumuniji itd. Na letnjoj turneji nastupiće, osim u Srbiji, u Danskoj, Italiji i Austriji.
Zvučna izdanja A. Sitkoveckog kritika je odlično ocenila, posebno izdanje iz 2018. za Chandos recording sa Sojersovim Violinskim koncertom i Engleskim simfonijskim orkestrom. Snimak Panufnikovog Violinskog koncerta u Berlinu povodom 100 godina od kompozitorovog rođenja nagrađen je Specijalnom nagradom Internacionalnog kompozitorskog udruženja. Sa trijom koji nosi njegovo ime osvojio je nagradu BBC Music Magazine za kamernu muziku 2022. Sitkovecki svira violinu „Parera“ Antoniusa Stradivarija iz 1679. godine koju je dobio kao pozajmicu od udruženja violinista Beare’s International.
„Sitkovetski nam je podario muzičku otmenost i širinu koje se samo mogu poželeti!“ (Bachtrack, David Karlin) .
Benjamin Cirfogel (1983, Austrija), violinu je počeo da uči sa 6 godina. Na Koruški državni konzervatorijum primljen je 1992, u klasu Brajana Finlejsona, koji je imao značajnu ulogu u njegovom razvoju u vrsnog violinistu. Između 1996. i 2002. bio je veoma uspešan kao član gudačkog kvarteta Anima, sa kojim je osvojio nekoliko nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima (Prva nagrada na Nacionalnom takmičenju Austrije „Prima la Musica“; 2000, Prva nagrada „Gradus ad Parnassum“, Specijalnu nagradu Bečke filharmonije; Specijalna nagrada „Bärenreiter“; nagrada „Östig“). Od 2002. godine prvi je violinista jednog od vodećih gudačkih kvarteta današnjice Acies String Quartet, koji je 2003. osvojio Prvu nagradu na Nacionalnom takmičenjuAustrije u kategoriji kamerne muzike – gudačkog kvarteta, 2006. godine Prvu nagradu na „Gradus ad Parnassum“, Mocartovu nagradu na „klassik.preis.österreich“. Članovi kvarteta su pored toga izabrani za Umetnike godine 2007. od strane austrijske banke „Bank Austria Creditanstalt“ i austrijske radiostanice „Radio Network Ö1“.
Godine 2008. kvartet je pobedio na takmičenju „Musica Juventutis“ u Beču, a 2010. osvojio Specijalnu nagradu i Nagradu publike na „Johanes Brams“ takmčenju. Godine 2012. Benjamin Cirfogel je uspešno završio četvorogodišnje studije sa kvartetom „Acies String Quartet“ u klasi prof. G. Pihlera (Alban Berg Quartet) na Međunarodnom institutu za kamernu muziku u Madridu. Za austrijsku izdavačku kuću Gramola, kao član kvarteta, snimao je dela Betovena, Hajdna, Debisija, Šostakoviča, Gulda i Šuberta. Snimak Šubertovog kvinteta sa čuvenim čelistom Davidom Geringasom dobio je nagradu „Pasticcio“ austrijskog nacionalnog radija „Culture Radio Ö1“ i nagradu „Supersonic“ časopisa za kulturu „Pizzicato“ iz Luksemburga.
Kao dobitnik nagrada na nacionalnim i internacionalnim violinskim takmičenjima, Benjamin Cirfogel je privukao pažnju koncertnim nastupima, solo recitalima i izvođenjima kamerne muzike širom Evrope i sveta. Pored toga, pojavljuje se u brojnim nacionalnim i internacionalnim televizijskim i radijskim emisijama. Svoje znanje je sticao sa međunarodno priznatim umetnicima kao što su Igor Ozim, Benjamin Šmid, Norbert Brajnin, Sigmund Nisel, Henri Mejer, Gerhard Šulc, Filip Secer, Joel Kroznik i David Finkel kao i sa članovima kvateta: Alban-Berg, Amadeus, Emerson, Juilliard, Guarner, LaSalle, Orion, Janacek, Bartok, Skampa i Smetana. Osim toga, imao je privilegiju da uzima časove kod čuvenog violiniste i pedagoga Isaka Sterna na „Muzičkim susretima“ (Encounters) u Kelnu i Jerusalimu.
Period od 2005. do 2008. proveo je na solističkim studijama na Bernskom univerzitetu za umetnost u Švajcarskoj kod violiniste svetskog glasa Benjamina Šmida. Od 2004. godine imenovan je prvim koncert-majstorom Simfonijskog orkestra RTV Slovenije, a od 2013. godine gostujući je koncert-majstor Kineskog nacionalnog simfonijskog orkestra. Kao solista i koncert-majstor svirao je sa brojnim vrhunskim orkestrima. Pored gudačkog kvarteta, nastupa u raznim kamernim ansamblima kao što su „The New Classic Ensemble“, „The Karen Asatrian-Benjamin Ziervogel Project“, „Trio Slovenija“ i drugi. Sarađivao je i sa solisistima Bečke filharmonije povodom izvođenja Šubertovog okteta.
Svira violinu Dominicus Montagnana iz 1727. godine, izuzetan instrument koji mu je na korišćenje dala „Nacionalna banka Austrije“.
Martin Moriarti, viola, jedan je od najpoznatijih irskih muzičara koji je aktivan i kao solista i kao kamerni izvođač u svojoj domovini i van nje. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja (Amsterdam Viola Festival Competition, nagrada Flax Trust na Clandeboye Chamber Music Festival i nagrada fondacije Peter Pirazzi). Kao solista, nastupio je sa orkestrima kao što su Baden-Baden Philharmonic Orchestra, Amsterdam Sinfonietta pod palicom Pavela Balefa i Eda Spanjarda. Nedavno je premijerno izveo MekMilanov Koncert za violu sa Simfonijskim orkestrom Karlovih Vari. Sa dirigetnom Markom Kisocijem. Martin Moriarti je nastupao u svim čuvenim dvoranama Evrope, kao I u Velikoj Britaniji, Japanu itd. Sarađivao je sa umetnicima kao što su Vladimir Gluzman, Viviane Hagner, Eckart Runge, Stephen Waarts, Alexey Stadler, Jonian Ilias Kadesha, Vashti Hunter, Gareth Lubbe, Barry Douglas, François Guye, Kirill Troussov, Boris Garlitsky, Philippe Graffin, Daniel Rowland, Nabil Shehata, Alexander Sitkovstsky, Andreas Janke, István Várdai, Finghin Collins idr.
Redovni je član orkestara kao što su Mahler Chamber Orchestra, Verbier Festival Chamber Orchestra, Irish Chamber Orchestra. Martin Moriarti je veoma naklonjen savremenoj muzici, te je učestvovao u premijernim izvođenjima kompozitora kao što su Garth Knox, Gabriel Prokofiev, Helena Winkelman, Sam Perkin, Seán Doherty, Raymond Dean, John Kinsella, Oene Van Geel, Sebastian Fagerlund i Thomas Beijer. Držao je radionice i master klasove za soliste I kamerne muzičare u Dablinu, Amsterdamu i Detmoldu, kao i na Festivalu kamerne muzike u Korku, u Irskoj. Bio je pozvan u Dablin da bude asistent umetnika kao što su Mihaela Martin, Lars Anders Tomter i Frans Helmerson 2022. godine. Naredne je asistirao Marku Gothoniju, Máté Szücsu, Adrianu Brendelu i Silke Avenhaus na različitim radionicama. Ove godine radiće radionice sa Sarom Christian, Hartmutom Rohdeom, Maximilianom Hornungom i Nicholasom Rimmerom.
Martin Moriarti je bio prvi irski muzičar koji je angažovan na Verbier Festival Academy kao solista 2018. i 2019. Godine. Sarađivao je sa umetnicima kao što su Tabea Zimmermann, Antoine Tamestit, Ferenc Rados, Gábor Takács-Nagy i Pamela Frank. Od septembra 2021. postaje prvi irski muzilar koji sarađuje sa fondacijom Villa Musica u Nemačkoj.
Martin Moriarti je završio studije na Young European String School of Music i na Kraljevskoj irskoj akademiji za muziku u Dablinu, te se usavršavao u Amsterdamu, Detmoldu i Cirihu kod Nobuko Imai, Marjolein Dispa, Veita Hertensteina i Lawrence Power.
Irena Josifoska jedna je od vodećih mladih violončelistkinja današnjice. Dobitnica je Prve nagrade na Gabrielli takmičenju violončelista u Berlinu u novembru 2021.godine, a kao učesnik Verbier Festivala osvaja prestižnu nagradu Prix Jean-Nicolas Firmenich. Naredne, 2022. Godine, kao jedan od samo šest polufinalista osvaja „Počasno priznanje za izvanredno postignuće na takmičenju“ Grand Prix Emanuel Feuermann, povodom koga svira recital u sali Berlinske filharmonije. Bila je najmlađi polufinalista na Takmičenju Kraljice Elizabete u Briselu, u Belgiji, 2017. godine. U 2024.godini je dobitnica istaknute nagrade Hans Gal u Nemačkoj i dobitnica Stipendije na Nemačkom muzičkom takmičenju DMW sa klavirskim kvartetom. Muzički kritičari i muzičari širom sveta opisuju je kao veoma virtuoznu i energičnu umetnicu, sa specifičnim izrazom i istančanim ukusom za stilove u muzici.
Irena Josifoski rođena je 1996. godine u porodici muzičara. Violončelo je počela da svira sa 5 godina u klasi svoje majke, prof. Judit Niderholcer Josifoski, u muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu. Osnovne i master studije završila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Marka Miletića, osnovne studije na Muzičkoj akademiji u Detmoldu, u Nemačkoj, u klasi prof. Ksenije Janković, master solo studije na Univerzitetu umetnosti u Berlinu, u klasi prof. Jens-Petera Maintza, a trenutno je na „Konzertexamen“ usavršavanju (najviši stepen specijalizacije u Nemačkoj) u istoj klasi. Irena je bila Gošća-umetnica za kamernu muziku na Queen Elisabeth Chapel u Briselu, a od septembra 2022. stipendista je Villa musica akademije kamerne muzike. Osvojila je mnogo najviših nagrada i priznanja na takmičenjima u zemlji i inostranstvu, kao što su Jeunesses musicales, Dotzauer takmičenje, Herann takmičenje, Takmičenje violončelista u Liezenu, Bečko internacionalno takmičenje, Menhetn internacionalno takmičenje itd. Dobitnica je više priznanja Republike Srbije, Art-link Societe General nagrade za Najperspektivnijeg mladog muzičkog umetnika (2013), Nagrade Udruženja muzičkih umetnika Srbije za najuspešnijeg mladog umetnika do 30 godina (2015), nagrade Mali princ (2018) itd. Ove godine u aprilu osvojila je nagradu od strane „GWK fondacije“ u Nemačkoj, takmičivši se u konkurenciji svih instrumenata.
Držala je koncerte širom SAD i Evrope i bila solista uz pratnju eminentnih orkestara, a učestvovala je na festivalima kao što su: Verbier Festival Akademija, Musiktage Mondsee, Krzyzowa Music Festival, Eggenfelden Klassisch, Liechtenstein akademija, Rutesheim cello akademija, ISA-internacionalna letnja akademija, Crescendo festival Berlin idr. Snimila je dva CD-a solo, a pošto svira i barokno violončelo, u septembru 2019. realizovala je CD za Deutsche Harmonia Mundi, i za Sony sa baroknim ansamblom VOX. U decembru 2022. bila je deo produkcije Deutsche Grammophona „Božić u Berlinu“ – STAGE+ sa Albrechtom Mayerom.
Pohađala je majstorske kurseve kod poznatih violončelista i pedagoga kao što su David Geringas, Frans Helmerson, Steven Isserlis, Wolfgang Emanuel Schmidt, Miklos Perenyi, Jerome Pernoo i dr. Svoje kompozicije posvetili su joj Aleksandar Vujić, Tibor Hartig, Dejan Despić, Svetozar Saša Kovačević i Günter Puzberg.
Irena Josifoski je gostujući solo-čelista Camerate Salzburg, Bavarske kamerne filharmonije, Detmoldskog kamernog orkestra i Minhenskog radio orkestra, kao i redovna ispomoć u Nemačkom simfonijskom orkestru Berlin.
Svira violončelo William Forster Senior iz 1790. fondacije Villa Musica.
Marko Miletić je vanredni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, umetnički rukovodilac orkestra Kamerata Novi Sad, umetnički direktor Festivala NEO i kustos za klasičnu muziku pri Fondaciji Novi Sad 2022 Evropska Prestonica kulture. Redovne i master studije završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi Imrea Kalmana. Artist Diplomu na Columbus Univerzitetu u SAD stekao je u klasi Wendy Warner. Nastupao je kao solista sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom italijanske pokrajine Marke, Gudačima Svetog Đorđa, Kameratom Novi Sad, Subotičkim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom Akademije umetnosti u Novom Sadu. Svirao resitale i koncerte kamerne muzike u Norveškoj, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Kini, SAD, Italiji, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Poljskoj, Holandiji, Belgiji. Držao majstorske kurseve u Srbiji, Italiji i SAD. Osnivač je ansambla violončela ČelonNS sa svojim studentima i kolegama iz Kamerate, klavirskog trio Valmaro sa Robertom Lakatošem i Valentinom Nenaševom, i NEO Anasambla sa Julijom Hartig (violina), Aleksandrom Tasićem (klarinet) i Šinosukeom Inugaijem (klavir). Nastupao je sa renomiranim svetskim umetnicima poput Romana Simovića, Wendy Warner, Stefana Milenkovića, Ištvana Varge, Dmitrija Kouzova, Klaudija Vandelija, Ksenije Janković, Filipa Grinberga, Simon Lamsme.
Koncepti koje postavlja na Festivalu NEO i u okviru programa Kamerate uvek su angažovani i donose najbolje od umetnika koje okuplja, zbog čega je uspeo da se izbori da klasična muzika dominira godinom kada se Novi Sad predstavio kao Evropska Prestonica Kulture.
Važi za jednog od pokretača muzičkog života u Srbiji sa kojim rado sarađuju gotovo sve značajnije institucije kulture i umetnosti od Beogradske filharmonije preko akademija, do mreže kulturnih stanica i kulturnih centara.
Jožef Bisak diplomirao je violu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Tokom svog školovanja, sarađivao je s mnogim priznatim muzičarima i pohađao majstorske kurseve kod Julije Hartig (Radio Filharmonisch Orkest, Amsterdam), prof. Zorana Jakovčića (Columbus State University, SAD), prof. Pierre Henri Xuereba (Conservatoire National Supérieur de Paris), prof. Gerarda Caussea (Eskuela Superior de Musica Reina Sofia), Felixa Schwarza (Prvi Viola, Staatskapelle Berlin) i prof. Dejana Mlađenovića (Fakultet Muzičkih Umetnosti, Beograd). Solo violista je u Orkestru Opere Srpskog narodnog pozorišta od 2006. godine. U oktobru 2015. uspešno je položio audiciju za mesto solo violiste u Simfonijskom orkestru RTV Slovenija. Takođe je stalni član Vojvođanskog simfonijskog orkestra, No Borders Orchestra i kamernog orkestra Kamerata Novi Sad. Od 2016. godine član je Acies kvarteta (Austrija), s kojim redovno nastupa i snima. Sa Robertom Lakatošem i Markom Josifoskim, a na predlog starog člana kvarteta, Dragana Đorđevića, ponovo osniva gudački kvartet Rubikon. Trenutno je zaposlen kao docent za predmet kamerna muzika na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu. Kao solista, nastupao je sa Simfonijskim orkestrom Akademije umetnosti u Novom Sadu i kamernim orkestrom Kamerata Novi Sad, sarađujući s priznatim dirigentima i solistima. Sa Benjaminom Cirfogelom izvodio je Mozartovu Simfoniju končertante na koncertnoj turneji s orkestrom La Filarmonica Sannita 2019. godine (Italija, Švajcarska). Učestvovao je na mnogim prestižnim festivalima poput Ljubljana festivala, Maribor festivala, BEMUS-a, NOMUS-a, SOMUS-a, NIMUS-a, festivalu kamerne muzike Blisko sa Stefanom Milenkovićem, ZUM, Ledamus i Ravaneliusu. Godine 2013, kao solo violista u No Borders Orchestra, učestvovao je u snimanju CD-a za Universal Music GmbH Austria i Deutsche Grammophon. Iste godine, kao solo violista Žebeljan orkestra, učestvovao je u snimanju CD-a kamerne muzike Isidore Žebeljan Balkan Bolero, objavljenog u Londonu 2014. Sa Acies kvartetom 2016. godine snimio je CD za diskografsku kuću Gramola, Beč (osvojivši Supersonic nagradu magazina Pizzicato), a 2019. godine snimili su dela Glena Gulda i Fridriha Gulda za istu kuću.
Lidija Bizjak, pijanista i profesor (Beograd, 1976), laureat Međunarodnog konkursa u Dablinu 2000. godine, ponela je laskavu titulu „Zvezde u usponu“ 2000/01 i u okviru istoimene turneje nastupila na devet koncerata - u Njujorku (Karnegi Hall), u Londonu (Vigmor hol), u Beču (Musikverein), u Amsterdamu (Koncertgebau), u Parizu (Cité de la musique), u Atini, Kelnu, Briselu i Birmingemu.
Posle osvajanja konkursa „Pre scène“ na Pariskom konzervatorijumu, tokom 2002. izvela je Ravelov Koncert za levu ruku u Parizu i Šopenov Drugi koncert za klavir u f-mollu na Festivalu u Lonu (Francuska). Učestvovala je i na festivalima kao sto su Lokenhaus (Austrija), PrašaKouvu (Engleska), Rok d'Anteron, „Ludi dani“ u Nantu, Varšavi i više gradova u Japanu, Martinu u Pragu, Šarlotsvil(SAD), Bemus, u Španiji, Italiji, Nemačkoj...
Diplomirala je i završila poslediplomske studije na Pariskom konzervatorijumu sa Prvim nagradama iz klavira (Ž. Ruvije) i iz kamerne muzike (M. Burg), kao i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu (A.Šandorov), a brojne nagrade na takmičenjima za mlade pijaniste, kao i
Oktobarsku nagradu grada Beograda, osvojila je već u nižoj i srednjoj školi (klasa Z. Maleš). Dobitnik je i nagrade za najbolje izvođenje Prelida Milana Mihajlovića na prekinutom takmičenju Muzičke omladine u Beogradu marta 1999. godine. Usavršavala se sa umetnicima kao što su Marej Peraja, Leon Flajšer, Ferenc Rados, Arie Vardi, Aleksandar Lonkvič, Aldo Čikolini, Kristof Rihter, Ksenija Janković, Ajda Levin, Irena Grafenauer.
Nastupala je kao solista sa brojni orkestrima Francuske, Italije, Nemačke, Irske itd. Francuska kritika je veoma toplo primila prvi solistički disk Lidije Bizjak sa sonatama Šuberta i Šumana („Lyrinx“), dodelivši mu priznanje „Otkriće Diapazona“ (Diapason découverte).
Godine 2002. osniva klavirski duo sa sestrom Sanjom koji ubrzo postiže zapažene uspehe osvojivši dve specijalne nagrade na ARD takmičenju u Minhenu 2005.g. i nizom koncerata u Francuskoj, širom Evrope, u Australiji i u Japanu. Svoj prvi disk izdaju 2012. za francusku diskografsku kuću „Mirare“ sa delima Stravinskog za 4 ruke koji dobija nagradu ffff francuske kritike u listu Teleram. Istu prestižno priznanje Teleram, kao i sjajan prijem kod engleske i irske kritike dobija i njihov disk koji je 2015. izašao za britansku kuću Oniks (Onyx) sa koncertima Pulanka i Martinua za 2 klavira i orkestar sa Filharmonijom iz Štutgarta i dirigentom Radoslavom Šulcom.
Lidija Bizjak se paralelno bavi i pedagoškim radom kao redovni profesor na Regionalnom konzervatorijumu Normandije u Kanu, zatim na konzervatorijumu 18. arondismana u Parizu i držeći majstorske kurseve na FMU u Beogradu i u nekoliko muzičkih škola u Srbiji. Od 2024/25 postaće asistent za klavir prof. Emanuelu Štroseru na Nacionalnom konzervatorijumu u Parizu (CNSM de Paris).
Zajedno sa Mihajlom Zurkovićem, umetnički je direktor festivala SOMUS u Somboru.
.
