Susret klasike i džeza - NEO ansambl III
Detalji koncerta
3. 7. 2024.
Kulturna stanica Svilara
20 časova
Slobodan ulaz
NEO ANSAMBL III
Mucumi Ito, flauta
Keniči Furuja, fagot
Jukiko Uno, violina
Šinosuke Inugaj, klavir
*Saradnja sa EU-Japan Festom
Program
Jean-Michel Damase (1928 – 2013): Duetino za flautu i klavir
Caprice
Pavane
Saltarelle
Allemande: Moderato
Menuet
Marche
Mucumi Ito, flauta
Šinosuke Inugaj, klavir
Ida Gotkovsky (1933): Koncertantne varijacije
I Lirska
II Linearna
III Brza
IV Ekspresivna
V Ostinato
Keniči Furuja, fagot
Šinosuke Inugaj, klavir
Gabriel Fauré (1845 – 1924): Dva komada
Fumika Mori, violina
Šinosuke Inugaj, klavir
Gabriel Fauré (1845 – 1924): Fantazija Op. 79
Mucumi Ito, flauta
Šinosuke Inugaj, klavir
Francis Poulenc (1899 – 1963): Sonata za violinu i klavir, FP 119
Allegro con fuoco
Intermezzo
Presto tragico
Jukiko Uno, violina
Šinosuke Inugaj, klavir
Pauza
Joseph Haydn (1732 – 1809): Trio br. 1 u C-duru, Hob. IV 1, Londonski
Allegro moderato
Andante
Finale. Vivace
Mucumi Ito, flauta
Keniči Furuja, fagot
Jukiko Uno, violina
Igor Frolov (1937) (prema Dž. Geršvinu): Koncertna fantazija na temu iz Geršvinove opere „Porgi i Bes”
Jukiko Uno, violina
Šinosuke Inugaj, klavir
Nikolai Kapustin (1937 – 2020): Trio za flautu, violončelo i klavir, Op. 86
Allegro molto
Andante
Allegro giocoso
Mucumi Ito, flauta
Keniči Furuja, fagot
Šinosuke Inugaj, klavir
Žan Mišel Damas (1928, Bordo) potiče iz porodice muzičara. Pokazavši rano talenat za muziku, počeo je da pohađa nastavu klavira i teorijskih predmeta sa samo 5 godina u Muzičkoj školi Samuela Rusoa. Sa 9 godina upoznao je spisateljicu Kolet na čije je stihove komponovao nekoliko pesama. Samo tri godine kasnije, započeo je studije na Ecole normale de Musique u klasi. A. Kortoa, da bi prešao na pariski Konzervatorijum u klasu A. Ferta. Diplomirao je 1943. godine i započeo uspešnu karijeru koncertnog pijaniste. Dve godine kasnije, upisao je kompoziciju u klasi prof. A. Bisea i Marsela Diprea. Dobitnik je, između ostalih, čuvene Rimske nagrade za kantatu Uspavana lepotica. Karijeru pijaniste nije zapostavio, te je nastupao širom Evrope. Stil kojim piše Damas je atraktivan i elegantan, oslonjen na tradiciju Debisija, Forea i Ravela. U kamernim i koncertantnim delima pokazuje svoje raskošno poznavanje orkestracije i prirode pojedinačnih instrumenata. Pisao je muziku za pozorište i balet. U kasnijim godinama u potpunosti se posvetio komponovanju. Dobitnik je Nagrade za životno delo grada Pariza. Duetino je jedno od njegovih veoma popularnih i rado izvođenih dela. Pisan je u neoklasičnom maniru, a odlikuje ga ubedljivo i živopisno oslikavanje karaktera različitih igara.
Ida Gotkovski je francuska pijanistkinja i kompozitorka. Predavala je muzičku teoriju za Pariskom konzervatorijumu. Potiče iz muzičarske porodice. Sa samo 8 godina počela je da komponuje. Studirala je na Pariskom konzervatorijumu kod prof. O. Mesijana i N. Bulanže. Dobitnica je brojnih nagrada za svoje kompozicije, među kojima se ističu Blumentalova nagrada, Nagrada Lili Bulanžer, Nagrada grada Pariza itd. Ida Gotkovski je komponovana u svim žanrovima od dela za solo instrumente, do kamernih i orkestarskih. Posebno se posvetila stvaralaštvu za saksofon. U Koncertantnim varijacijama pokazuje svoje izvanredno poznavanje tehnike fagota, te ističe ovaj instrument na veoma ekstravagantan i ubedljiv način, spretno ga konfrontirajući atraktivnoj deonici klavira.
Francuski kompozitor Gabrijel Fore bio je orguljaš u brojnim crkvama Pariza, da bi u kasnijim godinama postao profesor i direktor Pariskog konzervatorijuma. Delujući u isto vreme kad i Debisi i Ravel, zadužio je francusku muziku originalnim delima koja su i danas nezaobilazni deo koncertnih podijuma. Učio je kod K. Debisija, s kojim je kasnije i prijateljevao, te su uticaji starijeg majstora nesumnjivi. Posebno je uspešan u komponovanju minijatura.Nazivali su ga „francuski Brams“. U izvorima se ističe „helenska lepota njegovih dela“. Najviše opusa ostavio je za klavir. Svetsku slavu obezbedio mu je Rekvijem iz 1887. godine, za koji neki muzikolozi tvrde da je najbolje delo ikad napisano u tom žanru. Fore je bio neoklasičar i oslanjao se na tradiciju. Rado se izvode njegove solo pesme i kamerna dela, premda je komponovao i opere, te orkestarsku i muziku za pozorište. Večerašnja dela, komadi i fantazija, ozvučavaju autorov originalni muzički jezik na pragu impresionizma.
Fransis Pulank je još jedan od predstavnika francuskog neoklasicizma. Zvali su ga „nežno odgajano dete svog doba“, jer je bio premlad da učestvuje u Prvom svetskom ratu, a prestar za drugi, te je živeo povučeno na svom imanju izvan Pariza, na kojem je stvorio većinu opusa. Napisao je brojna duhovna dela. U svetovnom stvaralaštvu često se koristio parodijom što je za rezultat davalo svežu i inventivnu muziku. Napisao je brojne sonate za solo instrument uz pratnju klavira. Njegova Sonata za violinu i klavir iz 1942. posvećena je pesniku Frederiku Garsiji Lorki koji je bio ubijen za vreme Španskog građanskog rata. Stoga ne začuđuje mračan ton dela sa povremenim izlivima agresije. Ipak, pečat delu daju i šarmantne melodije karakteristične za ovog autora.
Jedan od trojice ključnih autora bečke klasike, Jozef Hajdn, smatra se ocem simfonije i ocem gudačkog kvarteta. Premda je pisao i opere, mise, koncerte i dela za klavir, posebno se cene njegova kamerna dela. Njih je, kao uostalom i ostale opuse ovog kompozitora, popisao Antoni van Hoboken. Među njegove rado izvođene kompozicije spadaju trija koje nazivaju i Londonska. Reč je o opusima br. 15, 16. i 17. Ovog sastava, koje je Hajdn napisao kao porudžbinu londonskog izdavača Džona Blenda iz 1790. godine. Sve tri deonice Trija u C-duru su angažovane, a delo je inspirativno za izvođače zbog zanimljivih izražajnih efekata.
Igor Frolov, kompozitor, dirigent, violinista i pijanista, odrastao je u muzičarskoj porodici. Završio je Moskovski konzervatorijum, na kojem je kasnije predavao. Iako je njegovo obrazovanje započelo u oblasti klasične muzike, vrlo brzo je prihvatio uticaje džeza. Koncertatna fantazija na temu iz opera Porgi i Bes čuvenog američkog kompozitora Džoržda Geršvina sadrži različite promene raspoloženja i brojne virtuozne pasaže za violinu, pre brilijantne kode koja završava ovo delo atraktivno kako za izvođače, tako i za publiku.
Zapanjujuće je što su dela ukrajinskog kompozitora Nikolaja Kapustina bila dugo godina gotovo nepoznata široj javnosti. Reč je o opusu od oko 130 dela za kamerne ansamble, orkestar, klavir i druge žanrove. Kapustin je studirao klavir na Moskovskom konzervatorijumu u klasi A. Goldenvajzera. Iako je planirao da razvije karijeru pijaniste, ubrzo je počeo da komponuje i to pre svega pod uticajem džeza. Pošto je diplomirao, oformio je svoj džez ansambl sa kojim je obišao čitav Sovjetski Savez. Jedan od njegovih najpoznatijih opusa je Trio na današnjem programu. Nastao je 1998. godine i predstavlja remek-delo spoja umetničke muzike i džeza. Posle dinamičnog džezerskog početnog stava, sledi nešto laganiji, da bi sve kulminiralo u brzom trećem. U ovom triju autor s jednakom pažnjom piše za sve tri deonice dajući svim izvođačima dovoljno prostora da iskažu svoje muzičke sposobnosti u ansamblu.
Biografije
Flautistkinja Mucumi Ito (Mutsumi Ito, Japan) prve časove klavira pohađala je sa 4 godine, a flautu počinje da svira sa svojih jedanaest. Njen poseban talenat za muziku otkriven je od malena, što potvrđuje osvajanje nagrada na brojnim državnim takmičenjima. Mucumi Ito je studirala na Nagoja univerzitetu umetnosti u Japanu u klasi Naoki Takagi. Za vreme studija često je svirala kao solista, kao kamerni muzičar i u univerzitetskom orkestru. Diplomirala je s najvišim ocenama, nakon čega dobija stipendiju „Yamaha Young Musicians Concerts for Wind Instruments“ i nastupa u Mije i Nagoji 2011. godine. Mucumi Ito nastavlja svoje studije Artistic Instrumental Training (KIA) na Univerzitetu muzike i izvođačkih umetnosti u Frankfurtu u klasi prof. H. Epel. Uspešno završava studije 2016. godine. Takođe, na istom univerzitetu studira odsek Barokna flauta (flauto traverso) u klasi Karla Kajzera. Kao slobodni umetnik, Mucumi Ito radi u mnogobrojnim orkestrima i kamernim ansamblima i predaje u muzičkoj školi u Frankfurtu. Nedavno je nastupila kao Duo Fuga (flauta i violončelo) u virtuoznoj harmoniji klasičnih i modernih zvukova.
Keniči Furuja (Kenichi Uruya, Japan) eminentni je fagotista, jedan od osnivača i svirač u Nacionalnom orkestru Japana, te u kvintetu Pacifik, koji deluje u Nemačkoj i Japanu negujući multinacionalno članstvo. Impresivna lista nagrada i priznanja koje je Furuja osvojio uključuju Prvu nagradu na Takmičenju Muri u Švajcarskoj 2019. i Drugu nagradu na Praškom prolećnom festivalu 2022. godine. Njegov ansambl – kvintet Pacifik, osvojio je Drugu nagradu na Takmičenju kamerne muzike „Karl Nilsen“ u Danskoj, Prvu nagradu na Takmičenju „Ton & Erklärung 2021“ i Nagradu Festivala Meklenburg-Forpomern Nordmetall 2023. godine u Nemačkoj. Kao član Karajanove akademije pri Berlinskoj filharmoniji, Furuja redovno nastupa sa pomenutim orkestrom tako da je bio deo ovog ansambla na čuvenoj turneji 2019. u Japanu, ali i na drugim internacionalnim turnejama. Furuja je diplomirao na Univerzitetu umetnosti u Cirihu i na Univerzitetu umetnosti u Tokiju studirajući u klasama profesora kao što su Stefana Švajgerta, Matijasa Raca, Majumi Ito, Tošicugu Inoue i Koji Okazaki. Zbog svojih izuzetnih rezultata dobitnik je Švajcarske državne stipendije, stipendije Fondacije Kifer Hablicel i Yamaha muzičke fondacije.
Jukiko Uno (Yukiko Uno), violina (Japan, Nemačka) stekla je svoju master diplomu na programu za solističke izvođače na Muzičkoj akademiji u Bazelu, u klasi prof. R. Šmita uz podršku Yamaha muzičke fondacije koja joj je obezbedila stipendiju. Prethodno je učila i u klasi Natsumi Tamai na Univerzitetu umetnosti u Tokiju, a osnovne studije završila je na Mocarteumu u Salcburgu kod prof. P. Amojala i R. Šmita. Dobitnica je nagrade Paul Roczek. Školovanje je nastavila na Univerzitetu za muziku i pozorište u Lajpcigu kod prof. K. Vidman. Usavršavala se na majstorskim radionicama Leonidasa Kavakosa, Maksima Vengerova, Vadima Repina, Viktora Tretyakova, Mihaele Martin, Vilmoša Szabadija i Hervige Zak. Jukiko Uno bila je laureat Takmičenja kraljice Elizabete 2019. godine. Pored toga, dobitnica je Prvih nagrada Internacionalnog violinskog takmičenja Andrea Postacchini, Takmičenja Čengdu Gunđa, te Češkog muzičkog takmičenja. Laureat je i dobitnica Specijalne nagrade na Internacionalnom violinskom takmičenju Oleh Krysa. Bila je umetničko lice japanske radio emisije „Recital Passio“. Aktivna je kao solista i kao kamerni muzičar i nastupa širom Japana, kao i u Evropi, u Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Mađarskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini. Nastupala je kao solista sa istaknutim orkestrima Evrope u Bazelu, Ljvovu, Salcburgu... Sarađivala je sa dirigentima kao što su Jean-Jacques Kantorow, Hugh Wolff, Ivor Bolton, Johannes Kalitzke, Eiji Oue, Kazuki Wada. Nastupala je u kamernim sastavima sa Maksimom Vengerovim, Imreom Rohmannom, Antinijem Marvudom idr. Učestvovala je na festivalima kao što su „Yellow Barn Music Festival“ u Americi, „Pacific Music Festival“ u Japanu, „Palermo Classica“ u Italiji, festival NEO u Srbiji itd. Jukiko Uno je pozvana kao gost vođa drugih violina u Štutgarskom kamernom orkestru i u Kamernoj filharmoniji Bremena. Redovna je članica Japanskog nacionalnog orkestra i stalni umetnik Gevandhaus orkestra u Lajpcigu. Bila je stipendista „Yamaha muzičke fondacije“ za 2021. godine. Trenutno je na master studijama iz oblasti specijalizovanog solo muzičkog izvođenja, u klasi Rajnera Šmita na Muzičkoj akademiji u Bazelu (Švajcarska).
Fumika Mori (Fumika Mohri), violina
Godine 2012. Fumika Mori osvojila je prvu nagradu na Internacionalnom muzičkom takmičenju u Seulu, postavši tako najmlađa takmičarka i prva Japanka koja ju je osvojila. Tri godine kasnije osvojila je drugu nagradu na Internacionalnom takmičenju Premio Paganini i šestu nagradu na Takmičenju kraljice Elizabete. Takođe je osvojila treću nagradu na Internacionalnom muzičkom takmičenju u Montrealu 2019. Godine. Kao solistkinja, Fumika Mori nastupala je sa najznačajnim orkestrima u svetu kao što su Tokijski simfonijski orkestar, Korejski simfonijski orkestar, Minhenski kamerni orkestar, Nacionalni orkestar Belgije itd. Takođe, sarađivala je sa eminentnim umetnicima uključujući Ser Andraša Šifa, Abdela Ramanael Baha, Ilju Gringoltsa, Nobuko Imai, Tabeu Cimerman i Cujoši Cacumi. Debitovala je nastupom u koncertnoj dvorani Kioi u Tokiju 2016. godine. Studirala je kod Kaori Tajiri, Sačika Mizuno i Koičiro Harada. Godine 2014. stekla je Diplomu soliste na školi za muziku Toho Gakuen. Od 2015. studirala je sa Mihaelom Martin na Akademiji Kronberg i na Visokoj školi za muziku i ples u Kelnu.
Šinosuke Inugaj (Shinnosuke Inugai), klavir, još od kako je započeo svoje muzičko obrazovanje kao četvorogodišnjak u Yamaha školi muzike, vrlo brzo je postalo jasno da Šinosuke Inugaj (Hamamatsu, Japan, 1982) poseduje nesvakidašnji talenat. Ovo se potvrdilo kroz njegovo dalje školovanje. Sticanjem ogromnog repertoara u različitim stilovima klasične muzike, kao i u džezu i pop muzici, njegova kombinacija talenata postala je očigledna. Uz to pokazuje raskošnu sposobnost za improvizaciju, koja na njegovim koncertima dovodi do posebnih vrhunaca prilikom vedrih i gotovo komičnih završetaka nastupa. Inugaj započinje svoje muzičko obrazovanje 2000. godine u školi za muziku Toho Gakuen u Tokiju. Kao najbolji učenik svoje generacije nastupa za japanskog cara u Carskoj palati. Slede usavršavanja u Evropi, od kojih je posebno značajno ono na Univerzitetu muzike i izvođačkih umetnosti u Frankfurtu, u klasi Katerine Vikers. Inugaj je dobitnik nagrada na mnogobrojnim nacionalnim i međunarodnim takmičenjima uključujući „Tokyo Music Competition“, „Jaen International Piano Competition“, i „Maj Lind Competition“ u Helsinkiju. Svojom interpretacijom Betovenovog Prvog klavirskog koncerta osvaja treću nagradu na Telekom Betoven takmičenju u Bonu, kao i prestižnu nagradu publike. Uspeh na ovom takmičenju obezbeđuje mu nastup na otvaranju festivala „Beethovenfest“ 2014. godine. Pored mnogih klavirskih resitala u Japanu, Evropi i u arapskim zemljama, Inugaj nastupa kao solista i sa renomiranim orkestrima. Takođe, smatran je za veoma uspešnog i pouzdanog partnera u kamernoj muzici. Šinosuke Inugaj održava masterklasove za mlade pijaniste širom Japana.
