Koncerti posvećeni maratonskom izvođenju dela jednog kompozitora u 18. veku nisu bili retkost – podsetimo se samo četvorosatnog izvođenja Pete i Šeste simfonije, Četvrtog klavirskog koncerta i Koralne fantazije na samo jednoj jedinoj „muzičkoj akademiji“ 22. decembra 1808. godine, koju je organizovao sam Betoven (Ludvig van Beethoven). Ipak, maratonsko izvođenje svih devet simfonija ovog muzičkog genija nije se desilo za njegovog života, nego godinu dana pošto je preminuo, 1828. u Parizu. Ovakav podvig u novije vreme poslednji put organizovan je početkom 2020. u Barseloni, Njujorku i Čikagu, u čast 250 godina od rođenja velikog maestra, samo nekoliko dana pre izbijanja pandemije COVID 19. U tri metropole, ovaj višednevni spektakl izveo je Ser Džon Eliot Gardiner sa svojim Orkestrom revolucionarnim i romantičnim, Monteverdi horom i odabranim solistima. Kuriozitet izvođenja istog ciklusa u Novom Sadu jeste činjenica da se on organizuje u samo jednom jedinom danu! U svojih devet simfonijskih ostvarenja Betoven je predstavio potpuno nov muzički jezik s početka 19. veka. Svako od ovih dela je sui generis, po tematskoj razradi, formalnom rešenju, orkestraciji, ideji i inspiraciji.
9 činjenica koje morate znati o 9 Betovenovih simfonija:

1. Naspram Hajdnovih 104 simfonije i Mocartovih 50, deluje da ih je Betovenov napisao „samo“ devet. Međutim, mora se imati u vidu da je Betovenov simfonijski opus nastao u sasvim drugo vreme, da ni po dužini, ni po sadržaju ne može biti uporediv sa delima iz istog žanra njegovih prethodnika. Osim u pozitivnom smislu: u cilju sagledavanja dragocenog doprinosa svakog od ova tri velikana simfonijskoj literaturi evropske muzike.
2. Muzički kritičar-savremenik, posle praizvođenja Druge simfonije napisao je da je to „umirući zmaj koji odbija da skonča, pa se koprca u svojoj agoniji, dok konačno ne iskrvari na smrt u 4. stavu“.
3. Treću simfoniju, Eroiku, Betoven je posvetio Napoleonu, verujući da je reč o demokrati i anti-monarhisti. Nakon iskazanih osvajačkih apetita ovog francuskog vojskovođe, povukao je svoju posvetu što ga je koštalo honorara za ovo delo.
4. Četvrta simfonija, hajdnovska u zvuku, podelila je stavove kompozitora 19. veka – neki su smatrali da su njeni delovi delo arhanđela Mihaila, a ne ljudskog bića (H. Berlioz), dok su drugi u njoj videli „neuglednu sluškinju između dva nordijska džina“, misleći na Treću i Petu simfoniju.
5. Peta simfonija, poznatija kao „Sudbinska“ počinje čuvenim motivom ta-ta-ta-taaaa za koji se tvrdi da ga je Betoven tumačio kao „tako sudbina kuca na vrata“. Ispostavilo se da je to izgovorio Betovenov učenik, F. Riz (Ries). Betovenov učenik, K. Černi (Czerny), tvrdio je, pak, da je maestro čuo ovaj motiv u dečjoj pesmici u Prateru, u Beču. Muzikolozi se slažu da je ovaj motiv često upotrebljavan u muzici Betovenovog vremena, ali da ga je Betoven učinio spektakularnim.
6. Šesta simfonija, Pastoralna, jedina je simfonija za koju je sam autor tvrdio da je „programska“. Pisana u pet stavova, ona ipak oslikava više „osećanje, nego tonsko slikanje“ (Betoven).
7. Na premijeri Sedme simfonije, „apoteoze plesa“, svirali su velikani kao što je Šupancig, Špor, Humel, Salijeri. Deonicu violončela preuzeo je čuveni gitarista, Mauro Đulijani! Delo je svirano kao dobrotvorni koncert za ranjene u ratu protiv Napoleona. Drugi stav je u celini odsviran na bis.
8. Osmu simfoniju, taj „divan, kratak, šaljiv pogled ka Hajdnu i Mocartu“, Betoven je zvao „moja mala simfonija u F-duru“. Kada ga je učenik K. Černi pitao zašto je manje popularna od Sedme, maestro je odgovorio „zato što je bolja od nje“.
9. Deveta simfonija, prva je simfonija u istoriji muzike pisana za orkestar, hor i soliste. U završnom Finalu koristi se tekst iz Šilerove „Ode radosti“. Ova muzika postala je 1985. godine himna Evropske unije. Zanimljivo je da je izdavačka kuća Filips (Phillips) u pripremi svojevremeno novog nosača zvuka pod nazivom „kompakt disk“ procenila da bi najbolje bilo da on bude neutralnog 12-centimetarskog formata sa ukupno 74 minuta kapaciteta zvuka. Razlog? Toliko je prosečno trajanje Betovenove Devete simfonije koju su hteli da „spakuju“ na njega!